Зачинско биље не захтева много простора и успева у сваком водопропусном типу земље, а не само баштенској, богатој храњивим материјама.Уколико је земља богата иловачом, пре садње треба је обогатити са мало песка и компоста. Ако имате малу башту, најбоље је да зачинско биље узгајате у сксијама и жардињерама на тераси. То има одређене предности : мирис нане, рузмарина и осталих зачинских биљака више се осећа ако су смештене у близини куће. Свој мирис дароваће вам само ако пролазећи крај њих, руком пређете по њиховом лишћу. Егзотичне зачинске биљке као што је жалфија (Salvia dorisiana) најбоље успевају уз топли зид куће, на тераси или на балконима заштићеним од ветра. Осим тога, тако чине део "мобилног биљног друштва" које се сваког часа може преселити на неко друго место. Када се обере мајчина душица и када процвета лаванда, на сцену ступа изоп и рузмарин.


Вишегодишње зачинске биљке могу да проведу више година у истој земљи и саксији. Дренажни слој од песка и шљунка снабдеваће корен биљке ваздухом и спречавати да се вода задржава у земљи. И земља у саксији мора да буде водопропусна, с тим што би требало да има нешто више хранљивих материја него она у леји. Помешајте трећину баштенске земље с песком и хумусом или користите земљу за узгајање младих биљчица.Пазите да саксије односно жардињере имају довољно велики отвор за отицање воде.



Најбољи период за садњу је април-мај када је у расадницима и на пијацама велика понуда атрактивних сорти зачинског биља. Посадите и најновије врсте попут коморача (Foeniculum vulgare), лаванде (Lavandula stoechas), жалфије. Сетва семена зачинског биља једва да се исплати (наравно, уколико не желите да пратите цео процес развоја од сетве до бербе). Ако се ипак одлучите на тај корак, младе биљчице које сте држали на прозорској дасци или у стакленику не смеју одмах да се шокирају. Потребан им је период привикавања. Зато их сместите на сунчано место где нема промаје, па их тек након неког времена пресадите у леје.Ако желите да зачинске биљке и даље остану у саксији, проверите да ли биљка има довољно земље. Често се деси да саксије постану мале и да корен почне да расте у круг дуж њиховог зида. У том случају пресадите биљке у веће саксије са свежом земљом.


Код једногодишњих и двогодишњих врста сетва се у сваком случају исплати, и то током целе године. Већ од марта у раним лејама могу да расту рукола и крбуљица. Влашац и першун могу да буду леп оквир у повртњаку, а истовремено да штите салату и келерабу од штеточина. На јесен ископајте неколико биљчица заједно са бусеном, посадите их у саксију и оставите на хладно и сеновито место. На зиму могу да се унесу у кућу и да се држе на прозору са доста светла. Биљке заливајте редовно водом собне температуре. Убрзо ће почети да се појављују нови листићи. И пре и после бербе биљке се поново саде! До пролећа прекријте их земљом и гранама четинара.


Медитеранске биљке, као што су тимијан и оригано, можете да користите током целе године. Одсеците део изданка одмах испод цвета, скупите изданке у букетић и окачите их да се осуше на промајном месту заштићеном од падавина. После 7-10 дана покидајте листиће и сачувајте драгоцени зачин у стакленим теглама.



др. Татјана Марковић дипл.инг.агрономије